Petog dana Ruta festivala Beogradsko dramsko potorište izvelo je komad ,,Švejk", po tekstu Jaroslava Hašeka i u režiji Veljaka Mićunovića.
Ozren Grabarić tumači lik Švejka, koji priča svoje ratne doživljaje:
- U jednoj rečenici mala Sofi kaže da rat nikad nije prestao da traje, sa povremenim pauzama. Veljko me zadivio kako u svom dramaturško-režiserskom konceptu promišlja, i ne samo u teatru, već i u serijama, jer je to čovjek koji vrlo zna šta hoće sa predstavom, gdje želi dovesti glumca i traži jednu određenu vrstu discipline koja je vrlo zahtjevna za nas, ali u trenutku kada se ta njegova mizanscenska matematika usvoji, iz toga proizađe jedan fenomenalan život, humor i emocija. Kada smo počeli ponovo čitati Hašekove knjige, težili smo da se ne zasniva sve na humoru, već da mu se da i neki dublji smisao i onda smo se uhvatili Brehta koji je pisao o Švejku u Drugom svjetskom ratu i tu je došla ideja da taj rat neprestano traje, da se Švejk stalno budi u ratovima. Iako se to podudaralo od onoga što sam ja prvobitno zamišljao, nakon čitanja sam vidio koliko ima smisla iz današnje perspektive što mi je bilo divno – rekao je Ozren Grabarić
Preciznost i disciplina Mićunovića po riječima glumaca ih je zapravo podstakla da daju najbolje od sebe:
- Ja sam došao na kraju ovog procesa koji je Ozren živio i uglavnom sam učio na svojim greškama, a najkomplikovanije za mene je bilo prihvatiti to da mi govorimo o ratu. Onda sam shvatio da jedini način da to prihvatim jeste da idem na neku liniju antagonizma i gledam na to da ja živim jedno zlo u odnosu na Švejka i sve ostale i pošto mi je ovo bio prvi put da radim sa Veljkom, trudio sam se da tokom proba pratim tu njegovu matematiku i disciplinu – zaključio je Milutin Dapčević
Iva Ilinčić je kazala kako joj je isprva bilo teško svariti Veljkovu preciznost i kako on matematički postavlja sve, ali su vremenom sve stvari koje treba da dođu iznutra, došle, i misli da su na kraju to i ostvarili u ovoj predstavi, a što se tiče njenog lika, biografski su najviše znali o Aniki i najinspirativniji joj je bio taj lik od početka do kraja jedne žene koja je završila u logoru i na kraju umire.
- Poenta male Sofije u predstavi je da, bez obzira iz kog si staleža, kada počne rat svi smo apsolutno jednaki i svi prolazimo kroz isto i jednako gubimo sve. Lik Sofije smo postavili na kraju kada smo postavili čitav komad, da vidimo kako bi smo mogli da je uglavimo i mislim da smo je morali postaviti tako da govori sa distance, pošto je prošlo dosta vremena od kako je ona umrla. – istakla je Dunja Stojanović
Festival zatvara Ulysses teatar predstavom ,,Otelo" po tekstu Vilijem Šekspira i u režiji Oksane Dmitrieve.
